作词 : Zoran Sfeanov
作曲 : Zoran Stefanov
Kol’ko si video, kol’ko si shvatio,
Koliko dobio i koliko si vratio?
Već sam ti rekao kako sam ovo stekao,
Dok si se gajbi štekao, ja sam taj zanat pekao.
Jer nije preko noći, uvek te nesto koči,
Pitanje pravo je da li ćeš hteti a ne moći,
Priliku grabi, ne čekaj, jer sama neće doći,
Ako sebi ne pomogneš, nema ti pomoći.
Gde ti je motivacija, gde ti je mladosti sjaj,
Predugo živeli loše, ali sada je kraj,
Pravo iz podruma, prljavih, mokrih podova,
Realna priča izlazi, granice da oduva.
Stotine svirki i nastupa ovih godina,
od nikoga do nekoga sve nas je želja vodila,
Naša je publika za nas kao republika,
Svi isti kao mi, deca puna urlika!

Ko ti je rekao da tako mora i da pratiš pravila,
Ja nikad nisam bio deo hora koji za njih navija,
Ovde je previše propalih snova, al’ ovaj neću da vam dam,
Ovaj mi ne diraj!

Toliko čekanja da bi se nešto desilo,
znam hiljadu onih kojima bi ‘davno preselo,
Trudiš se da bude pozitivno, veselo,
Al ljudi su u ludilu, ovo je vreme blesavo.
Ja sam se borio kako bih priču stvorio,
Borim se i danas, ma kol’ko da me smorilo,
Potcenjen, osporavan, al’ nije me oborilo,
u venama je bunta mnogo da bih se dodvorio.
Hteo sam biti promena i inspiracija,
Nikako popularan, ni prokleta senzacija,
Stani kraj mene da te vidi cela nacija,
Hodaćemo zajedno čim krene prva akcija.
Ja sam uradio šta rekli su da ne mogu,
Ono što zelim reći je da veruješ, u prevodu,
sve dok si odlučan i srce vidi se u pogledu,
niko oduzeti ne može tu pobedu!

Ko ti je rekao da tako mora i da pratiš pravila,
Ja nikad nisam bio deo hora koji za njih navija

Ovde je previše propalih snova, al’ ovaj neću da vam dam,
Ovaj mi ne diraj!

Sada jer mogu da odlepim!
Previše muke i žrtve i godina,
Koncerta praznih gde samo je rodbina,
Priča sa radom na noge se podigla,
Zabola temelje, ljude pridobila, - HUH!
Evo nas tu, evo nas tamo, evo nas na sve strane,
Grizemo, gazimo, kidamo, namera nemama da se stane,
živimo sad, živimo san, jurimo bolje dane,
Muzika je gorivo publika nam je plamen!